Milica Mandić, tekvondistkinja iz Beograda, u žižu domaće sportske javnosti dospela je 11. avgusta 2012. godine, kad je na Olimpijskim igrama u Londonu osvojila zlatnu medalju u kategoriji preko 67 kilograma.
Te subote pre devet godina, Milica je do prve zlatne medalje na Olimpijskim igrama za Srbiju stigla ubedljivo – prvu rundu, četvrtfinale i polufinale prošla je sigurnim pobedama, a onda je u borbi za zlato, posle velike borbe, bila bolja od Francuskinje Žraf 9:7. Tim uspehom, utrla je put za neke nove sportske šampionke kojima je postala uzor, a nedavno, na kraju karijere, učinila je podvig i u Tokiju ponovo osvojila zlato čime se zauvek upisala u knjigu istorijskih olimpijskih uspeha u Srbiji. Uz obeležavanje dana kad je Milica Mandić napravila istorijski uspeh za srpski sport, objavljujemo isečke iz intervjua objavljenog u Sports magazinu, kad je Milica mnogo pre samih dešavanja u Tokiju, sve predosetila i najavila sjajan ishod...
1 – U jednom delu intervjua pre SP u Mančesteru u kojem smo razgovarali sa Milicom Mandić,Tijanom Bogdanović i Vanjom Stanković, zanimalo nas je i pojašnjenje činjenice da nam medalje sa velikih takmičenja više, čak mnogo više donose dame nego tekvondisti. Milica je bila konkretna:
„Nisam sigurna zašto je tako, a ne obrnuto ili egal. Možda zbog toga što smo mi suštinski jači pol, mislim na našu borbenost, žilavost i upornost u svemu što radimo. Uglavnom, bilo da su žene ili muškarci, tekvondom ne mogu da se bavi slabići! Tamo gde ne možeš da se sakriješ iza tima, kada ti ne ide, nema mesta za one što nisu čvrstog karaktera i pozitivnog duha.“
2 - Naše tri lepe, šarmantne i vesele sagovornice nisu morale da nas ubeđuju da su velike prijateljice. Zapravo, familija. To se videlo, čulo i osećalo u svakom minutu intervjua i slikanja za Sports magazin, što je Milica i potvrdila:
„Treniramo zajedno, često smo trio na takmičenjima, redovno se družimo privatno. Baš smo velika podrška, motivacija i podrška jedna drugoj. Ne samo u sportu.“
3 - Glavni trener i vlasnik TK Galeb Dragan Jović je „mirođija“ u svim uspesima Mandićeve, Bogdanovićeve i Stankovićeve. Jedan od najboljih svetskih tekvondo trenera je i mnogo više od toga?
„Svaka čast svima, ali jedan je Dragan Jović. Neophodan i nezamenjiv. Hvala mu za sve što je učinio za mene. Za nas.”
4 - Zato ne čudi bojazan za budućnost tekvondo Srbije posle povlačenja takvog entuzijaste, pregalnika i vizionara, čija su žena i troje dece svojevremeno pod ruku s njim otišli u podstanare, jer je prodao stan da bi TK Galeb imao salu za treniranje. A, pre puta u London na zidu te renovirane garaže nacrtao sebe kao popularnog čiča Glišu, s visoko podignutim rukama u znak proslave „viđenog“ Miličinog zlata, i ispisao sve pobede do finala, a potonji događaji se poređali po njegovom scenariju.
„Neće taj u penziju sve dokle ga budu držale noge, makar se poštapao hodalicom. Toliko iskreno i strastveno voli da privlači decu ovom divnom sportu, pravi šampione i ljude od njih. Ume i da svoje znanje i iskustvo deli sa mlađim kolegama iz kluba. Verujem da će oni jednog dana nastaviti tamo gde on stane.“
5 – U razgovoru vođenom 2019. godine, kad nisu mogle ni da se naslute nevolje koje je donela pandemija Korona virusa, Milica se pripremala za nova takmičenja i iskušenja sa jednom velikom željom, koju je ispunila na veliko zadovoljstvo svih ljubitelja sporta u Srbiji:
„Volela bih da posle Londona i Rija svoju olimpijsku priču zaokružim u Tokiju. Posle nekog vremena i sportsku karijeru, s tim što želim dapre povlačenja uzmem još nekoliko velikih medalja.“
